Архиве: Anekdote

Schröder‑Devrient, prva velika Leonora u Beethovenovom *Fideliju*, opsesivno je proučavala ulogu—nedeljama, da uhvati kompozitorovu nameru. U ključnom trenutku kad Leonora uperi pištolj, na premijeri ju je toliki strah da neće biti savršena da je cela drhtala… i publika je eksplodirala od oduševljenja. Zaključak: efekat koji nije mogla da »odglumi« maštom pojavio se kad je emocija…

Wagner nije imao samo raspoloženja—imao je kostime. Posetioci su pričali da bi uleto u sobu u baršunasto‑satenastoj „Meistersinger“ opremi kao u tudorskom cosplayu, i da je odeću menjao u zavisnosti od toga ko dolazi. Kad se izvinio što je u kućnom ogrtaču, veličanstveno je rekao da mu je pola ideja u kacigi, a druga polovina…

Opera početkom 19. veka imala je pravi „super‑tim“: Rubini, Tamburini, Mario i Lablache. Rubini je jednom visoki B‑duru (B‑flat) zgrabio toliko snažno da je slomio ključnu kost—i ipak završio predstavu. Tamburini je spasao veče kad je primadona izostala: obukao je njen kostim i otpevao njen deo u falsetu. Mario je bio italijanski grof koji je…

John Field—kompozitor povezan s nokturnom—imao je učenicu koja je bila odlična na časovima i katastrofa u plaćanju. Posle dugog jurenja računa, pokušao je „pravni lek“: zaprosio ju je. Prihvatila je. Field se kasnije šalio da se oženio da bi prestao da drži neplaćene časove—verovatno najkreativniji račun u istoriji muzike.

Stari majstori radili su kao fabrike sadržaja. Handel je ostavio skoro 400 dela (među njima 43 opere i 19 oratorijuma). Haydn je napisao oko 800, uključujući 118 simfonija i 83 gudačka kvarteta. Mozartova produkcija je legendarna, a Beethovenov katalog takođe prelazi 800—ali ima „samo“ devet simfonija… onih devet koje se i danas tretira kao svete.

Haydn je u Londonu posetio atelje Sir Joshua Reynoldsa i video portret zvezdane pevačice gospođe Billington, naslikane kao da sluša pevanje anđela. Svidelo mu se—pa je dodao savršen kompliment: jedina greška je što bi anđeli trebalo da slušaju nju.

Danas je moderno podsmevati se Rossiniju i italijanskoj školi: prelepa muzika, manje »dramske istine«. Ali Rossini je bel canto gurnuo napred: umesto da pevači improvizuju ukrase, arije je pisao notu po notu i tražio da se peva kako je zapisano. Kad je *Seviljski berberin* na prvoj večeri dočekan negodovanjem, slegnuo je ramenima i otišao da…

Opera je oduvek bila mašina za priče »od ničega do slave«. Jedan kardinal je u vrtu čuo kako peva ćerka njegovog kuvara, platio joj školovanje i nastala je slavna „La Gabrielli“, koja je Evropom putovala skoro kao kraljica. Drugi put se biskup žalio da novakinja u samostanu pretvara misu u koncert—pa su je ućutkali… dok…

Kažu da bez Giovannija Battiste Viottija možda ne bi bilo ni Paganinija. Viotti je oblikovao moderno violinsko sviranje—posebno gudalo—stilom koji je spajao plemenitost, širinu, lep ton i iznenadne bljeskove vatre i okretnosti. Paganini je kasnije gradio na tim temeljima. Viotti je bio poznat ne samo po nezavisnosti već i po dobroti. Jedne večeri je sa…

Franza Liszta nazivali su “Paganinijem klavira”, a svedoci njegovog vrhunca tvrdili su da se uzbuđenje ne može opisati. Drugi virtuozi—Hummel, Herz, Thalberg—osvajali su publiku sjajem, ali Liszt je dodao nešto ređe: intelekt, maštu i poeziju, spojene sa gotovo bezgraničnom tehnikom. On nije samo “svirao”; osvajao je salu. Na scenu bi stupio poput generala, strgnuo rukavice,…