Архиве: Anekdote

Na sceni nije uvek samo tragedija — izvođači umeju i da se zezaju. U jednoj operi smeštenoj na brod, neki šaljivdžija je navodno tokom “ljuljanja” provirio kroz trap i ponudio lavor kao brižni stjuard: “Treba li kome moje usluge?” Publika nije videla zašto se ansambl jedva suzdržava od smeha. Druga priča kaže da je pevačica…

Paganini kasnije nije važio za velikog dobrotvora, zato ova bečka priča posebno upada u oči. Video je siromašnog dečaka kako na izubijanoj violini svira na ulici da bi izdržavao bolesnu majku i braću i sestre. Paganini je uzeo violinu, zasvirao svojim čuvenim stilom dok se nije skupila gomila, a onda je sam prošao s kapom…

Ako već glasno kritikuješ u javnosti, proveri da kompozitor ne sedi pored tebe. Na pariskoj premijeri Mendelsonove uvertire za *San letnje noći* grupa muzičkih amatera u njegovoj loži komentarisala je sasvim slobodno — ne znajući da je Mendelson tu. Jedan je čak ustao i rekao da “ostatak neće baš prijati” pa otišao. To je 19‑vekovna…

Kompozitori su oduvek imali potpuno različite “radne postavke”. Betoven je beležio ideje po kafanama i kafićima, ali je mnogo komponovao i u šetnji — čak pod poznatim hrastom kod Beča. Mocart je voleo društvo i odlagao *pisanje*, jer je muzika već bila završena u njegovoj glavi; Šubert je mogao da skicira melodije i u buci…

Danas bismo to nazvali “pozajmljivanje”, a stariji pisci su voleli reč “krađa”. Ova anegdota tvrdi da je Georg Fridrih Hendel bio posebno smel u preuzimanju tuđeg materijala — istraživači su ukazivali na paralele sa Stradelom, Karisimijem, Korelijem i drugima u delima poput *Israel in Egypt* i *Samson*. U baroku je recikliranje tema bilo uobičajeno; razlika…

Mladi kompozitor je jednom zamolio Hansa fon Bilova da pogleda njegov klavirski koncert. Bilov je rekao da je prezauzet, ali obećao da će ga pročitati kasnije. Iste večeri na žurci zamolili su ga da svira — a kompozitor je zanemeo kada je Bilov odsvirao ceo koncert napamet. U Majningenu je otišao još dalje: pokušao je…

Sopran Sigrid Arnoldson navodno je u Rimu došla po preporučeno pismo i tražili su joj pasoš. Ostao joj je u hotelu, a “Verujte mi” nije impresioniralo nikoga. Zato je uradila jedino što operna zvezda može: zapevala je. Službenici su joj dali pismo — jer, kako priča kaže, niko drugi ne peva tako.

Rossini i Meyerbeer bili su bliski prijatelji—i očigledno su umeli da se međusobno “hajpuju”. U pariskoj operi sedeli su zajedno i slušali *Roberta*. Rossini je jedan odlomak toliko voleo da je skočio i rekao Meyerbeeru: „Ako možeš da napišeš nešto bolje od toga, igraću na glavi!” Meyerbeer nije ni trepnuo: „Onda počni da vežbaš—upravo sam…

Na zabavi kod grofa Morzina knez Esterhazi je čuo simfoniju Jozefa Hajdna i toliko mu se dopala da je kompozitora odlučio zaposliti odmah. Kad je Hajdn stigao u palatu, knez ga je navodno dočekao snobovskom — i rasističkom — dosetkom o tenu, pa odmah prešao na posao: bolja plata, zvanično mesto i “preobražaj” da izgleda…

Volimo priče o kompozitorima koji su “za dva dana napisali remek‑delo”. Ali veliki deo te brzine je trik u tajmingu. Mozart, Mendelssohn, Handel i drugi često su zapravo komponovali **u glavi**—u šetnji, na putu, u svakodnevici—pa su tek pred rok sve brzo prebacili na papir. Zato *pisanje* izgleda kao čudo, jer se *razmišljanje* desilo ranije.…