Lullyjev zamah završio je amputacijom

Svaki dirigent ima svoj ‘potpis’: neki crtaju krugove u vazduhu, neki pumpaju gore-dole, a neki mašu toliko divlje da se čovek pita kako iko drži takt. Mark Twain se jednom našalio da je mnogo dirigovanja samo ‘ukrasno mahanje’.

Ali kod Jean-Baptistea Lullyja mahanje palicom imalo je vrlo stvarne posledice. Dok je pred Lujem XIV dirigovao Te Deum povodom kraljevog oporavka od teške bolesti, primetio je da orkestar postaje nesiguran u tempu. Uzbudio se i počeo da pravi ogromne pokrete. Pri tome je slučajno udario sopstveno stopalo i napravio žulj. U to doba ‘baton’ je često bio težak violinski luk, a ne lagani štapić kakav danas zamišljamo.

Žulj se upalio. Po savetu lekara najpre su mu amputirali prst, zatim stopalo, a na kraju i ceo ud. Pouka je jasna: dirigenti, pazite gde zamahujete.