Hans von Bülow imao je reputaciju učitelja koji je prema učenicima bio još stroži od Liszta. Na Lisztovim časovima ljudi su ponekad i plakali—ali njegov šarm je često ublažavao kritiku. Kod Bülowa je ostajao čist strah. Predavao je u velikim grupama. Učenici su sedeli i čekali dok Bülow bez najave ne prozove nekoga za klavir. Izabrani bi prišao u tremi, svestan da svaka greška može izazvati zajedljivu primedbu—dok bi ostali, “na iglama”, bili zahvalni što nisu na redu. Jednog dana prozvao je jednu Engleskinju. Od treme je svirala nespretno, s gomilom grešaka. Bülow je saslušao i izgovorio rečenicu koja je postala čuvena: “Ah, Bože! Vi svirate lake pasaže s takvom teškoćom da je to naprosto ogromno!”