Čak i pozorišni ljudi, navikli na dobru glumu i „veštačka“ osećanja, ponekad budu potreseni pravom snagom umetnosti. U Rimu se to dogodilo sa pevačem Gaspareom Pacchierottijem, slavnim vokalistom prošlog veka. U jednoj operi pevao je tako lepo i s toliko istinskog osećaja da je, posle solo odlomka posle kog je trebalo da usledi kratka orkestarska međuigra, orkestar jednostavno zaboravio da svira. Pacchierotti se okrene dirigentu: „Šta to radite?“ Vođa se trgne kao iz sna i uspe da kaže samo: „Molim, oprostite.“ Ceo orkestar je sedeo sa suzama u očima, potpuno zaboravljen na svoje dužnosti.