Glazba plaćena po noti

Neki ljudi ne mogu da odole da umetnost ne pretvore u matematiku. Neko je čak pokušao da izračuna koliko su slavni muzičari zarađivali po svakoj noti.

Priča ide ovako: Rosini je navodno “zaradio” osamnaest penija za svaku notu koju je napisao u operi *Semiramide*. Lepo—dok se ne setiš da pevač može proći još bolje. Svaki put kad je Adelina Patti pevala *Semiramide*, govorilo se da dobija petnaest penija po noti. A u *Luciji di Lammermoor*—gde je u velikim trenucima nota manje—“La Diva” je, navodno, na najboljoj tarifi uzimala čak jedan šiling i devet penija za jednu jedinu notu.

Kod Paganinija matematika postaje sasvim luda. Na jednom koncertu u Parizu prihod mu je navodno bio 165.000 franaka za oko petnaest strana violinske muzike. Uporni računџija to je pretvorio u devet šilinga i tri penija po taktu. Ako se podeli po vremenu, ispada četiri šilinga i sedam penija za svaku četvrtinu (ili čak četvrtinsku pauzu), pola toga za osminu, i tako dalje.

To je muzičko knjigovodstvo dovedeno do apsurda. Nastavi li se ovako, neko će uskoro računati i cenu svake note Gabrielove poslednje trube.