Violina za osamnaest penija

Prepoznati dobre stvari kod drugih muzičara nije uvek uobičajeno. Ali postoji gotovo smešno pravilo: što čovek ima više stvarne vrednosti, to brže tu vrednost prepozna i kod drugih. Ko stalno potcenjuje tuđi rad, najčešće samo pokaže sopstvenu sitničavost.

Lep primer desio se na prvom nastupu Niccolòa Paganinija u Engleskoj. Kada je “violin-čarobnjak” završio, ugledni violinista Mori je ustao i sasvim ozbiljno upitao komšije: “Ko će kupiti moju violinu? Ko će kupiti violinu i gudalo za osamnaest penija?”—kao da je i njegov Stradivarius odjednom vredeo sitniš.

Još jedan veliki muzičar u sali, John Cramer, rekao je najkraće: “Hvala nebu što nisam violinista!”