Divlji život Williama Vincenta Wallacea

William Vincent Wallace—kompozitor lagane, popularne opere *Maritana*—živeo je život koji zvuči kao avanturistički roman.

Rođen u Irskoj, rano se oženio. Ali već na bračnom putovanju supruga je postala ljubomorna zbog pažnje koju je posvećivao njenoj sestri, koja je putovala s njima. Par se razdvojio i nikada se više nije sreo.

Potresen tim prekidom, Wallace je otplutao u Australiju i živeo u surovom “bushu”. U Sidneju su poznanici otkrili da čovek kojeg su smatrali običnim doseljenikom zapravo sjajno svira violinu i da je pravi muzičar. Vest je stigla do guvernera kolonije, koji je insistirao da Wallace održi koncert. Koncert je bio veliki uspeh, a guverner ga je nagradio sa sto ovaca—što je tada bila svojevrsna valuta kolonije.

Wallace je kasnije otišao na Tasmaniju i jedva izbegao smrt; zamalo su ga zaklali da bi nekome priredili “praznik”. Drugi put život mu je, romantično, spasila ćerka poglavice. Potom se ukrcao na kitolovnu plovidbu, doživeo brodolom i preživeli su samo on i još trojica. Sledeće je otputovao u Indiju, gde je svirao na raskošnim dvorovima nekoliko knezova, a zatim u Južnu Ameriku, koju je prešao sporo ali sigurno—na leđima mazge. Stigao je u Severnu Ameriku i naposletku u London, sa lepom svotom zarađenom koncertima.

U Londonu je 1845. prionuo pisanju opere *Maritana*. Uspeh je bio toliki da su usledila i slična dela. Kad mu je počeo slabiti vid, ponovo je otišao preko okeana i doživeo nove nezgode: parobrod kojim je putovao eksplodirao je i jedva je izvukao živu glavu; u Njujorku je izgubio gotovo svu ušteđevinu zbog propasti fabrike pianina. Opet se izvukao kroz koncerte, a njegov burni život završio se u Pirinejima 1865.