Epizoda iz života umetnika

Karl fon Veber je posle godina teškoća i lutanja pozorišnim svetom sa mrzovoljnim ocem napokon dobio stabilniji posao: postao je privatni sekretar vojvode Ludviga iz Virtemberga, brata kralja Frederica.

Vojvoda je bio poznat rasipnik. Kad god bi bio ‘bez para’, Veberova dužnost je bila da ode kralju i izmoli još jedno izdvajanje. To je bila nezahvalna misija, jer je kralj bio grub i nagle naravi, a sekretar je sve to trpeo.

Jednom, posle posebno ponižavajućeg razgovora, Veber je izašao sav u besu, zaklevši se da se više nikad neće vratiti. U hodniku je sreo oronulu staricu koja ga je pitala gde je kraljevska pralja. Još uvek ključajući od besa koji je pred kraljem morao da sakrije, Veber je pokazao na vrata kraljevih privatnih odaja i rekao: „Tamo.“

Starica je ušla, nije prepoznala monarha i rekla mu da joj je mladić napolju rekao da će tu naći pralju. Kralj je planuo, izvređao je, pozvao oficira i naredio da se Veber baci u zatvor.

Ubrzo je pušten, ali kraljeva osveta nije stala. Kasnije, baš kada je Veber trebalo da izvede operu ‘St. Sylvana’ i bio na pragu uspeha, kralj je dao da se uhapsе i Veber i njegov otac. Posle farsičnog suđenja kojim je kralj lično predsedavao, obojici je izrečeno progonstvo.

Veber je rado napustio Virtemberg—i posle te neprijatne ‘epizode iz života umetnika’ posvetio se komponovanju i romantičnim operama po kojima je postao slavan.