ISTORIJA SE PONAVLJA

Kažu da se istorija ponavlja – a muzičke anegdote su savršen primer. Naravno, to bi značilo da niko ne reciklira stare priče i ne „lepi” ih na nove zvezde… što je utešna misao. Ipak, paralele umeju da budu zapanjujuće.

Munsey’s Magazine (decembar 1893) zabeležio je „dirljiv događaj” iz iskustava Madame Melbe, koja je tada pevala u Njujorku, a prethodne godine bila u Palermu.

Tokom izvođenja Lucije, Melba se između činova presvlačila kad je u garderobu ušla jedna dama. Posle pohvala, posetiteljica je podigla nekoliko pramenova Melbine kose preko ramena i upitala: „Da li je to sve vaša kosa?”

Kad se uverila, rekla je da nema venac od cveća da pokloni – pa će napraviti venac od Melbine sopstvene kose. I zaista ga je isplela, pevušeći usput jedan-dva takta.

Obrt: posetiteljica je bila Kristina Nilsson.

Autoru je priča zvučala sumnjivo starinski, pa je našao stariju verziju u jednoj engleskoj knjizi:

Godine 1835, tokom druge posete Madame Persiani Napulju, desilo se gotovo isto – opet tokom Lucije. Dok se Persiani presvlačila, dama je ušla, pohvalila je, uzela njenu dugu svetlu kosu, upitala da li je zaista njena i, kad je dobila potvrdu, rekla da nema cveće – pa će isplesti venac od Persianijinih uvojaka.

I učinila je to.

Persianijino srce je tuklo od ponosa jer je dama bila Malibran, „najveća pevačica tog doba”.

Drugo mesto, druga decenija, druga diva… ista priča, gotovo takt po takt.